Kategorija - Ekonomija
Kada bi neko sproveo akademsku anketu sa pitanjem ko je najveći austrijski ekonomista, šanse su da pobednik ne bi bio ni Ludvig von Mizes ni Fridrih fon Hajek kao što to poklonici austrijske škole ekonomije priželjkuju, već Jozef Alojz Šumpeter. Hajek je dobro poznat u ekonomskim krugovima, mada ne toliko zato što ga mejnstrim ekonomisti danas čitaju, koliko zbog toga što se nalazi na spisku dobitnika Novelove nagrade za ekonomiju.
Slobodno tržište je opšti termin za skup razmena koje se dešavaju u društvu. Svaka razmena vrši se kao dobrovoljni dogovor između ljudi ili između grupa ljudi koje predstavljaju agenti. Dve individue (ili dva agenta) razmenjuju ekonomska dobra, odnosno robu ili usluge.
I dok je vrlo popularno vjerovati kako je Švedska prosperitetna zemlja zbog socijalne države blagostanja, švedska iskustva potvrđuju baš suprotno. Ovo istraživanje polazi od liberalne teze kako je Švedska razvila prosperitet unatoč socijalnoj državi blagostanja, odnosno bila bi još prosperitetnija da nije bilo snažne socijaldemokratske tradicije.
Neki među nama pišemo o libertarijanskim idejama. Ovaj čovjek ih je pretvarao u javnu politiku za milione ljudi.
Prvo od šest pre­da­va­nja koje je Ludvig fon Mizes odr­žao stu­den­tima u Argen­tini 1956 godine. Svih šest pre­da­va­nja je kasnije obja­vljeno u popu­lar­noj knjizi Eko­nom­ska poli­tika: misli dana­šnjice i sutra­šnjice.
Svaki dan se u SAD odštampa 37 miliona novčanica, a 95 odsto toga zamenjuje dolar u drugim državama.
Pred­sta­vljamo jedan od naj­bit­ni­jih eko­nom­skih i meto­do­lo­ških tek­stova XX veka u kome Fri­drih fon Hajek obra­zlaže zašto je trži­šno for­mi­ra­nje cena, kao meha­ni­zam disper­zije indi­vi­du­al­nog zna­nja, jedini mogući pore­dak ekonomije.
Znam, želite da odba­cite sve ove fak­tičke nalaze zato što su "desni­čar­ski" ili "liber­ta­ri­jan­ski". Ono što želim da vas zamo­lim jeste da barem povre­meno raz­mi­slite. Ne verujte svemu što pro­či­tate u novinama.
Kla­sik Leo­narda Rida iz 1958. u kome se na lite­ra­ri­zo­vani način obja­šnjava upo­treba zna­nja u društvu.
Sljedeća
Popularno