Kategorija - Politicka teorija
Postoji široko prihvaćena maskima među nekim misliocima , da svaki novi porez stvara novu sposobnost kod poreskog obveznika da ga podnese i da svaki rast javnih tereta proporcionalno povećava radinost ljudi. Maksima takve prirode će vrlo vjerovatno biti zloupotrebljena, i mnogo je opasnije što se njena istinitost ne može posve osporiti, nego se mora priznati da kada se stavi u određene granice, ima neki temelj u razumu i iskustvu
"Naša osnovna funkcija je stvoriti alternative postojećoj politici, čuvati ih u životu i dostupnim sve dok što je politički nemoguće ne postane politički neizbježno"
Vaclav Klaus: Zašto jesam konzervativac
Odeljak iz knjige: Friedrich A. Hayek, The Constitution of Liberty, The University of Chicago Press, 1960.
Iznenađuje što su intelektualci tako protiv kapitalizma. Druge grupe komparativnog socio-ekonomskog statusa ne pokazuju isti stupanj suprotstavljanja u istim razmjerima. Statistički, intelektualci su tako jedna anomalija.
U feminističkim krugovima koji slobodno tržište vide kao instituciju za tlačenje klase žena od klase muškaraca, retko će se čuti ime čuvenog austrijskog ekonomiste Ludviga fon Mizesa (Ludwig von Mises). Kada bi se Mizes i pojavio kao tema, politička nekorektnost njegovih shvatanja o ženskoj prirodi izazvala bi još veću odbojnost.
Kada recenzent želi da oda posebno priznanje nekoj knjizi, on joj proriče da će se čitati i posle „sto godina”. Prvi put objavljen u vidu pamfleta, juna 1850., Zakon je star preko sto godina. A pošto su njegove istine večne, čitaće se i kad prođe sledeći vek.
Oduvek je Lav Trocki privlačio intelektualce drugačije od ostalih boljševičkih lidera. Jasno je i zbog čega. Bio je pisac, povremeno književni kritičar – i to, po Irvinu Hovu (Irving Howe), veoma dobar – kao i istoričar (revolucija iz 1905. i 1917.). Interesovao se za psihoanalizu i savremena dostignuća iz fizike, a dok je bio na vlasti predlagao je čak da se nova komunistička praksa ispiranja mozgova ne primenjuje isuviše oštro prema piscima.
Serijom nedavno objavljenih članaka u The Rewiev of Austrian Economics, Džozef Salerno je počeo da razdvaja često poistovećivane ekonomske i društvene teorije Ludviga fon Mizesa i Fridriha A. Hajeka.
Ovaj tekst ne bi trebalo da bude shvaćen kao „kapitalistički teror“ ili još jedan dokaz „klasnog uticaja i dominacije muškaraca“. Kao žena libertarijanac želim da ovim skrenem pažnju feministkinjama/ima na neophodnost produbljivanja i osnaživanja argumentacije protiv libertarijanizma.
Prethodna
Popularno